РАЗРЕДНИ ПРОЈЕКАТ ОШ "АРСЕНИЈЕ ЛОМА"

БИТКА НА КАЈМАКЧАЛАНУ

 

 

Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе (2.521m). У Првом светском рату био је један од кључних положаја на Солунском фронту. Oд каквог је значаја био овај врх говори и то да су га Бугари звали Борисов град јер су мислили да је неосвојив, а Срби Капија слободе јер су ту први пут закорачили у своју земљу. Почетком јесени 1916. године почела је дугоочекивана офанзива Антанте на Солунском фронту напредовањем српских и француских снага северно од Битоља преко Могленских планина, док су се британске упутуле Вардарској долини.

 

Битка на Кајмакчалану је вођена између 12. и 30. септембра 1916. године. Између 26. и 30. септембра врх је више пута био заузиман док га српска војска није заузела 30. септембра. Након победе Срба, бугарски генералштаб није успео да на време да наређење за повлачење. Након примања тог наређења нису имали заклоне при повлачењу, тако да су додатно изгубили оружје, опрему и људство.

 

Са стратешког аспекта битка није имала већи значај за савезнике због зиме која је убрзо дошла и онемогућила свако даље веће померање трупа. Овом победом српска војска је успела да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја. Уједно ово је била и прва победа српске војске након напуштања Србије године дана раније.Заузимањем Кајмакчалана олакшано је српској 1. армији и француским снагама да продуже операције у којима ће касније бити ослобођен Битољ. У новембру је освојен појас око Битоља, укључујући, и сам Битољ, тако да је повраћен и ослобођен први комад отаџбине. Српске снаге су укупно имале око 5000 рањених и несталих војника. Међу погинулима био је и командант добровољачког одреда Војвода Вук.

 

Данас се тамо налази мала спомен-црква (капела) на врху Пророк Илија где се налазе лобање мртвих српских војника. У капели је био смештен и ћуп у који је положено срце Арчибалда Рајса. Швајцарац је заволео Србе и дивио се херојима Кајмакчалана, али је оно током Другог светског рата украдено.

 

Мојим див-јунацима неусташивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.— Посвета Александра Карађорђевића на спомен капели