РАЗРЕДНИ ПРОЈЕКАТ ОШ "АРСЕНИЈЕ ЛОМА"

БИТКА НА ДРИНИ

 

 

„Пораз аустроугарске војске толико је понизио Хабзбуршко царство чак и у очима својих сопствених поданика да је аустро-угарски Генералштаб био принуђен припремити реванш тим пре што је ваљало зауставити инвазију на аустро-угарско земљиште и пренети рат на српско“ изјавио је генерал Де Лакруа у свом говору у амфитеатру париске Сорбоне. И заиста Аустро-Угарска је морала одмах након Церске битке да планира нови напад на Србију да би повратила државни углед и подигла морал војске.

 

План друге офанзиве на Србију израдио је генерал Оскар Поћорек. И даље се избегавао напад преко Саве и Дунава, долином Мораве па је опет одлучено да аустроугарска армија нападне преко доње Дрине и планинских врхова Гучева, Борање, Јагодње и Соколских планина ка Ваљеву и преко горње Дрине ка Шапцу.

 

Због бојазни да аустроугарске трупе у Галицији буду појачане балканском војском Русија тражи да српска војска отпочне офанзиву која ће аустоугарску балканску војску држати на Дрини и Сави. Прва српска армија је ноћу 5/6. септембра 1914. форсирала Саву у околини Обреновца, формирала мостобран и до 11.септембра заузела Земун и цео источни Срем. Покушај Друге српске армије да форсира Саву код карауле Чеврнтија (у близини Сремске Митровице) завршио се катастрофом јер је после пребацивања у Срем 13. пук после огорчених борби на мостобрану уништен а његови борци убијени или заробљени. Због почетка аустроугарске офанзиве преко Дрине, Врховна команда је обуставила даље операције Прве армије, која се 13. и 14. септембра повукла из Срема.

 

Без обзира на недовршене припреме, Поћорек према свом плану предузима офанзиву на Србију Петом армијом против Друге српске армије и Шестом против Треће српске армије. Рачунао да ће приковати српске снаге на фронту на Дрини и спречити слање појачања у Срем и тако паралисати даља офанзивна дејства Прве српске армије. После артиљеријских припрема, у ноћи између 7/8 септембра, отпочело је пребацивање преко Дрине аустро-угарске Пете армије. Пребацивање је било спречено још првог дана. Она је у том налету изгубила преко 4.000 људи. У рано јутро 8. септембра, командант Шесте армије Оскар Поћорек наређује прелазак преко Дрине на фронту Козлук-Љубовија. Њен 15. корпус прелазио је Дрину код Зворника, а једна бригада је вршила демонстративна дејства према Лозници. Истовремено 16. корпус је и поред снажног отпора одреда пуковника Мишића пребацио своје снаге и учврстио се на десној обали од Зворника до Љубовије.

 

Сутрадан је Шеста армија продужила надирање, падинама Гучева, падинама Борање и јужним падинама Јагодње. Реагујући на наступање аустроугарских снага Врховна команда је одмах обуставила офанзиву у Срему и Прву армију тј. обе њене пешадијске дивизије упутила преко Ваљева ка Крупњу у испомоћ Трећој армији а коњичку дивизију у испомоћ Другој армији иако је она успешно зауставила продор аустријске Пете армије. Трећа српска армија је убрзо одбила све нападе аустроугарских снага и учврстила се на десној обали Дрине. Продужавајући нападе Шеста аустријска армија је концентрисала своје снаге на гребен Гучева и ка Лозници, али је одбијена, док су јединице Пете армије осујећене у покушају стварања мостобрана у рејону Самуровића аде, али су успеле да се пребаце у рејону Парашнице.

 

Пошто су његове снаге овладале гребеном Гучева, Борање, Јагодње и Соколскe планине и делимично прешле Дрину у Мачви, командант аустроугарских снага генерал Поћорек је осмислио нови план који је предвиђао обухват снагама из Срема и Гучева и фронтални притисак снага у Мачви, како би се српске снаге опколиле и уништиле у западној Србији. Са друге стране српска Врховна команда је ради парирања намерама непријатеља одлучила да остане у одбрани снагама Друге и Треће армије а да снагама Прве армије пређе у офанзиву.

 

Тако су 15. септембра аустроугарска Пета и српска Друга армија прикупљале снаге и вршиле локалне акције, док су аустроугарска Шеста и српска Трећа армија водиле жестоке борбе у рејону Лознице и Крупња. Сутрадан је отпочео и напад српске Прве армије. У Мачви су аустроугарске снаге успеле да се пребаце на десну обалу Дрине. Под притиском српских снага, аустроугарске јединице су се повукле ка Мачковом Камену и на гребен Гучева и прешле у одбрану утврђујући властите положаје. Ово повлачење је створило утисак да су аустроугарске снаге одлучно потучене и да их треба гонити до Дрине. Уместо успешног гоњења наредни дани су се претворили у тешке борбе на планинском гребену са великим губицима на обе стране. Посебно тешке борбе су биле за планински плато Мачковог камена, који је само 21. септембра четири пута прелазио из руке у руку, али који је 22. септембра коначно пао у аустроугарске руке. Код Треће армије борбе су вођене на Борањи и Гучеву око Биљега, Кулишта, Еминових вода и Црног врха све до 25. септембра, када је армија прешла у одбрану, чиме је била завршена српска противофанзива. И у Мачви су напади Аустроугара успешно заустављени, тако да се и тамо фронт стабилизовао почетком октобра.

 

На тај начин су зараћене стране остале у тесном додиру и „рововском рату“ на фронту који се протезао од Љубовије до Саве где су се задржале до 24. октобра. Обострани губици су били врло велики, нарочито код Аустроугара. Поред губитака, стање српске војске је оптерећивао и недостатак опреме, а нарочито артиљеријске муниције.

 

СРПАКО-ЦРНОГОРСКА ОФАНЗИВА У ИСТОЧНОЈ БОСНИ И АУСТРОУГАРСКА ПРОТИВОФАНЗИВА

 

Ужичка и црногорска Санџачка војска прешле су Дрину у времену од 11. до 15. септембра. Санџачка војска је до 25. септембра избила на Јахорину до Пала, где је била задржана a Ужичка бригада је 17. септембра заузела Сребрницу, али је противнападима била приморана да је 24. септембра напусти. Позадина аустроугарске војске на Дрини је била угрожена. Схватајући опасност која му прети, а користећи привремено затишје на фронту, Поћорек је пребацио део снага на простор источне Босне и 18. октобра отпочео концентрични напад из рејона Романије са циљем да окружи српске и црногорске снаге и спречи им повлчење преко Дрине. Упорном одбраном и честим противнападима српске и црногорске снаге су осујетиле ове планове, али су одступајући пред надмоћним непријатељем биле присиљене да се ноћу 23/24. октобра повуку на десну обалу Дрине

 

НАСТАВАК АУСТРИЈСКЕ ОФАНЗИВЕ

 

Аустроугарски план за наставак офанзиве предвиђао је поновни покушај да се комбинацијом притиска са фронта и обухвата изврши опкољавање српских снага и њихово уништење у долини Јадра и Мачви. Операције је почела Пета армија у Мачви да би до 6. новембра створила повољне услове за офанзиву Шесте армије са планинског гребена Гучево – Борања – Соколска планина. Под притиском аустроугарске Пете армије српске снаге су се повукле. Да би им олакшали ситуацију Прва и Трећа армија су 28. октобра покушале напад који није успео. Због тога се Друга армија неопажено повукла на падине Цера задржавајући непријатеља све до 5. новембра.

 

После снажне артиљеријске припреме у раним часовима 6. новембра аустроугарске снаге су прешле у општи напад. На падинама Цера и у Мачви напад аустроугарских снага је задржан, али је Шеста армија успела да принуди Србе на повлачење и овлада Гучевом. Видећи да ће под оваквим околностима изгубити битку, Српска Врховна Команда наређује постепено повлачење Прве, Друге и Треће армије за одбрану Ваљева, надајући се, да ће у том времену попунити редове новим људством и да ће стићи очекивана муниција из Солуна. Опште повлачење ка Ваљеву наређено је 8. новембра, али под врло тешким околностима, јер се са војском кретало и све становништво, које није смело чекати по други пут аустријску инвазију. До 14. новембра, све три српске армије биле су прикупљене за одбрану Ваљева и делимично попуњене регрутима, али како очекивана муниција и остала војна опрема још није стигла, Српска Врховна команда наређује повлачење своје три армије и то на десну обалу Колубаре, њену притоку реку Љиг и на планину Сувобор. Овим је завршена Битка на Дрини и отпочела јe Колубарска битка.